Fenomen tehnokratije predstavlja jedan od najsloženijih i najčešće pogrešno interpretiranih koncepata u savremenoj političkoj i društvenoj teoriji. U svojoj srži, tehnokratija se definiše kao sistem upravljanja u kojem se odluke donose na temelju tehničke ekspertize, naučnih podataka i kriterijuma efikasnosti, umesto na osnovu političkih ideologija, stranačkih interesa ili direktne narodne volje izražene kroz tradicionalne demokratske procese.
Etimološki koren termina, izveden iz grčkih reči techne (veština ili zanat) i kratos (vlast ili vladavina), sugeriše viziju društva kojim upravljaju oni koji poseduju specifična znanja neophodna za funkcionisanje složenih tehničkih sistema.1 Iako se u modernom diskursu tehnokratija često poistovećuje sa hladnim birokratskim aparatom ili vladavinom eksperata u kriznim situacijama, njena istorija otkriva radikalan, gotovo utopijski pokret koji je težio potpunom preuređenju ljudske civilizacije na fizičkim i energetskim temeljima.
Geneza i intelektualni temelji tehnokratske misli
Razvoj tehnokratske misli ne može se posmatrati izolovano od turbulentnih promena koje je donela kasna industrijska revolucija. Dok su tradicionalni politički sistemi pokušavali da se prilagode prelasku sa agrarnog na industrijsko društvo, grupa mislilaca je počela da tvrdi da su stari oblici upravljanja, zasnovani na pravnim i ekonomskim fikcijama, postali opasno zastareli u svetu kojim dominiraju mašine i protok energije. Intelektualna arhitektura tehnokratije izgrađena je na radovima tri ključne figure s kraja 19. i početka 20. veka: Edwarda Bellamyja, Thorsteina Veblena i Fredericka Taylora.
Utopijski socijalizam i naučni menadžment
Edward Bellamy, poznat po svom uticajnom romanu iz 1888. godine, postavio je temelje za viziju društva bez nejednakosti, novca i konkurencije. Njegov rad je inspirisao formiranje “Nacionalističkih klubova” koji su zagovarali nacionalizaciju industrije kao put ka ekonomskoj demokratiji i pravednijoj raspodeli dobara.2 Bellamyjeva vizija nije bila samo književna vežba; ona je ponudila konkretan okvir za razmišljanje o društvu u kojem tehnološki napredak direktno vodi ka eliminaciji ljudskog rada i siromaštva.
S druge strane, Frederick Taylor, otac naučnog menadžmenta ili “taylorizma”, fokusirao se na mikro-nivo efikasnosti. Njegova metoda standardizacije proizvodnih procesa na osnovu rigoroznih naučnih principa imala je za cilj maksimizaciju učinka uz minimalan otpad.2 Taylorove ideje su se pokazale toliko univerzalno privlačnim da su ih, uprkos kapitalističkom poreklu, usvojili čak i lideri Sovjetskog Saveza poput Vladimira Lenjina, koji je u njima video alat za brzu modernizaciju države.
Institucionalna ekonomija Thorsteina Veblena
Možda najznačajniji intelektualni mentor samog tehnokratskog pokreta bio je Thorstein Veblen, autor dela “Teorija dokoličarske klase”. Veblen je razvio oštru kritiku onoga što je nazivao “cenovnim sistemom” – tržišne ekonomije zasnovane na profitu, dugu i monetarnoj manipulaciji.
On je tvrdio da poslovni lideri i finansijeri (“kapitani industrije”) često sabotiraju proizvodnju kako bi održali visoke cene, dok su inženjeri i tehničari ti koji zapravo razumeju fizičke procese i teže maksimalnoj produktivnosti za opšte dobro. Veblen je verovao da bi društvo funkcionisalo daleko efikasnije kada bi kontrolu nad industrijom preuzeli stručnjaci vođeni naučnim principima umesto ličnim bogaćenjem.
Uspon tehnokratskog pokreta u Severnoj Americi 1930-ih
Koncept tehnokratije prešao je iz domena teorije u masovni društveni pokret tokom Velike depresije u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. U periodu kada je nezaposlenost dostigla alarmantne razmere, a kapitalistički sistem se činio pred kolapsom, tehnokratija je ponudila ono što je javnost doživljavala kao naučno utemeljeno objašnjenje društvenih nedaća. Centralna figura ovog pokreta bio je Howard Scott, harizmatičan i misteriozan čovek koji se pojavio u Greenwich Villageu nakon Prvog svetskog rata.
Howard Scott i Technical Alliance
Howard Scott, čija je biografija bila ispunjena preuveličanim tvrdnjama o inženjerskom obrazovanju u Evropi, osnovao je 1932. godine “Committee on Technocracy” na Univerzitetu Columbia, zajedno sa profesorom Walterom Rautenstrauchom.5 Pre toga, Scott je vodio “Technical Alliance”, grupu koja je sprovodila opsežna istraživanja o energetskoj potrošnji i industrijskom kapacitetu Severne Amerike.5 Njihov argument je bio jednostavan, ali radikalan: tehnologija je postala toliko efikasna da je eliminisala potrebu za ljudskim radom, a pošto je tradicionalni ekonomski sistem distribuirao prihode kroz nadnice, on više nije mogao da funkcioniše u svetu u kojem mašine rade posao ljudi.
| Ključni događaji u istoriji pokreta | Godina | Opis |
| Objavljivanje knjige “Technocracy” W. H. Smytha | 1921 | Prva zvanična upotreba termina u kontekstu industrijske demokratije.6 |
| Osnivanje Technical Alliance-a | 1932 | Početak sistematskog prikupljanja podataka o resursima.6 |
| Govor u hotelu Pierre | 1933 | Scottov neuspešan radio nastup koji je poljuljao poverenje javnosti.5 |
| Formiranje Technocracy Inc. | 1933 | Transformacija istraživačke grupe u masovnu organizaciju.5 |
| Objavljivanje plana “America – Now and Forever” | 1940 | Izolacionistički predlog za totalnu mobilizaciju i ekspanziju.4 |
Koncept “Tehnata” i kontinentalna geopolitika
Jedna od najsmelijih vizija pokreta bila je uspostavljanje “Tehnata” (Technate), jedinstvene geografske i operativne celine koja bi obuhvatila ceo severnoamerički kontinent. Prema Scottovim rečima, adekvatna odbrana i efikasna operacija zahtevale su brisanje nacionalnih granica između Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Meksika i Grenlanda.4 Tehnate bi se protezao od Arktika na severu do Panamskog kanala na jugu, uključujući i delove Kolumbije, Venecuele i Gvajane.
Ova vizija nije bila motivisana klasičnim imperijalizmom, već verovanjem u energetsku samodovoljnost. Tehnokrate su tvrdile da ovaj prostor poseduje sve neophodne prirodne resurse i energetski potencijal da obezbedi visok standard života za sve stanovnike, pod uslovom da se njime upravlja naučno. Plan je uključivao potpunu kontrolu nad transportom, komunikacijama, javnim preduzećima i industrijom, uz ukidanje svih stranih periodičnih publikacija i oglašavanja.
Energetsko računovodstvo nasuprot cenovnom sistemu
Srž tehnokratskog ekonomskog programa bila je zamena novca “energetskim sertifikatima”. Tehnokrate su smatrale da je novac, kao mera vrednosti zasnovana na retkosti i dugu, fundamentalno neadekvatan za upravljanje društvom obilja. Umesto toga, predlagali su sistem zasnovan na zakonima termodinamike.
Mehanizam energetskih sertifikata
U sistemu koji je predložila Technocracy Inc., ukupna količina energije potrebna za proizvodnju svih dobara i usluga na kontinentu bi se izračunavala za određeni period (obično dve godine). Taj energetski budžet bi se, nakon odbijanja energije potrebne za javne usluge i održavanje infrastrukture, podelio podjednako svim građanima u obliku sertifikata. Ovi sertifikati bi bili neprenosivi (što znači da se ne bi mogli ukrasti ili akumulirati kao kapital) i važili bi samo za određeni period.
Ovaj model je težio da postigne nekoliko ciljeva:
- Eliminacija siromaštva: Svaki građanin bi imao zagarantovan pristup dobrima na osnovu ukupnog energetskog outputa društva.
- Usklađivanje ponude i potražnje: Pošto bi se svaki sertifikat poništio pri upotrebi, centralni planeri bi imali trenutni uvid u to šta se troši, omogućavajući savršenu koordinaciju proizvodnje.
- Ekološka održivost: Iako su tehnokrate primarno težile efikasnosti, njihovo insistiranje na energetskom bilansu predstavljalo je rani oblik ekološkog razmišljanja koje prepoznaje fizička ograničenja planete.
Ekonomska logika tehnokratije može se predstaviti kroz fundamentalnu jednačinu energetskog balansa:
$$\Phi = \int_{0}^{T} (P(t) – C(t)) dt$$
Gde $\Phi$ predstavlja akumulirani energetski potencijal, $P(t)$ stopu proizvodnje energije, a $C(t)$ stopu potrošnje u vremenu $T$. Cilj tehnokratskog upravljanja je minimizacija gubitaka (entropije) unutar ovog sistema.
Pad i transformacija pokreta
Uprkos početnom entuzijazmu, popularnost Technocracy Inc. naglo je opala sredinom 1930-ih. Nekoliko faktora je doprinelo ovom padu, od ličnih neuspeha lidera do širih geopolitičkih promena.
Neuspeh u hotelu Pierre i unutrašnji sukobi
Ključni trenutak za pad pokreta bio je 13. januar 1933. godine, kada je Howard Scott održao dugo iščekivani govor u hotelu Pierre u New Yorku. Govor je prenošen širom zemlje putem radija, ali je Scott, koji nije imao iskustva u javnom nastupu, zvučao konfuzno i neubedljivo.5 Kritičari su ga proglasili “potpunim neuspehom”, a ubrzo nakon toga su otkrivene i njegove lažne akademske tvrdnje. To je dovelo do razlaza sa akademskom zajednicom na Columbiji, a pokret se podelio na one koji su želeli da ostanu istraživačka grupa i one koji su pratili Scotta u formiranju Technocracy Inc. kao kvazi-religijske organizacije sa uniformama i strogom disciplinom.
New Deal i Drugi svetski rat
Uspeh New Deal-a predsednika Franklina Roosevelta zadao je konačan udarac masovnoj privlačnosti tehnokratije. Roosevelt je uspeo da implementira određene elemente planiranja i socijalne zaštite unutar demokratskog i kapitalističkog okvira, što je zadovoljilo većinu građana koji su tražili promenu.4 Ulazak Sjedinjenih Država u Drugi svetski rat nakon napada na Pearl Harbor okončao je izolacionističke težnje tehnokrata, a ratna proizvodnja je privremeno rešila problem nezaposlenosti, čime je eliminisan glavni argument pokreta o neizbežnom kolapsu sistema rada.
Tehnokratija u savremenom političkom poretku: Od krize do ekspertske vlasti
Iako je Technocracy Inc. postao marginalna organizacija, tehnokratski principi su preživeli i duboko se integrisali u moderne političke sisteme, naročito u okviru Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija. Savremena tehnokratija se ne pojavljuje kao revolucionarni pokret, već kao “vladavina eksperata” koja preuzima kormilo u trenucima kada tradicionalna politika doživi neuspeh.
Studije slučaja: Italija i Grčka u dužničkoj krizi
Najjasniji primeri moderne tehnokratije viđeni su tokom krize u evrozoni (2011-2013). Italija i Grčka, suočene sa pretnjom bankrota i pritiskom međunarodnih tržišta, zamenile su svoje izabrane političare tehnokratama.
- Vlada Marija Montija (Italija): Nakon ostavke Silvija Berlusconija 2011. godine, predsednik Giorgio Napolitano imenovao je Marija Montija, bivšeg evropskog komesara i ekonomistu, za premijera. Njegova vlada nije sadržala nijednog aktivnog političara ili člana parlamenta, već isključivo stručnjake iz akademske zajednice i biznisa.
- Vlada Lukasa Papademosa (Grčka): Slično Italiji, Grčka je imenovala bivšeg potpredsednika Evropske centralne banke za lidera privremene koalicione vlade sa zadatkom da sprovede rigorozne reforme koje su zahtevali međunarodni kreditori.
- Povratak Marija Dragija: Deceniju kasnije, Italija se ponovo okrenula tehnokrati u liku Marija Dragija, bivšeg predsednika ECB-a, kako bi upravljao post-pandemijskim oporavkom i raspodelom fondova EU.
| Uporedna analiza tehnokratskih vlada | Monti (2011) | Dragi (2021) |
| Primarni zadatak | Stabilizacija javnog duga i mere štednje. | Implementacija plana oporavka od COVID-19. |
| Odnos sa partijama | Široka, ali nevoljna podrška u parlamentu. | Široka koalicija nacionalnog jedinstva. |
| Glavni izazov | Drastično smanjenje javne potrošnje. | Strukturne reforme za otključavanje pomoći EU. |
| Izvor legitimiteta | Spoljni pritisak (EU, tržišta). | Lični prestiž i poverenje investitora. |
Paradoks legitimiteta: Ulazna nasuprot izlaznoj demokratiji
Savremene tehnokratske vlade funkcionišu na osnovu specifičnog kompromisa koji politikolozi nazivaju trgovinom legitimitetom. Tradicionalna demokratija se oslanja na “ulazni legitimitet” (učešće građana, izbori), dok tehnokratija nudi “izlazni legitimitet” (efikasnost, rezultati, rešavanje kriza).7 Istraživanja u Italiji pokazala su da su građani inicijalno podržali Montijevu vladu jer su verovali da će stručnost i nepristrasnost dovesti do boljih ekonomskih rezultata nego što bi to mogli postići korumpirani ili nekompetentni političari.7 Međutim, ovaj legitimitet je krhak i obično nestaje čim se neposredna kriza završi ili kada mere štednje postanu previše bolne za širu populaciju.
Tehnokratija, meritokratija i demokratija: Teorijske napetosti
Analiza koju je sprovela Ivana Damnjanović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ukazuje na to da su tehnokratija, meritokratija i demokratija često u konfliktu, ali mogu biti i komplementarne zavisno od konteksta.1 Glavni problem u naučnom diskursu je raskorak između normativnog (kako bi sistem trebalo da izgleda) i stvarnog (kako funkcioniše u praksi).
- Tehnokratija vs. Demokratija: Dok demokratija insistira na pluralizmu mišljenja i diskursu, tehnokratija teži “jednom ispravnom rešenju” zasnovanom na podacima.1 Kritičari tvrde da tehnokratija depolitizuje društvo, pretvarajući moralna i socijalna pitanja u tehničke probleme.
- Tehnokratija vs. Meritokratija: Iako oba sistema cene sposobnost, meritokratija je širi koncept koji se odnosi na društvenu pokretljivost zasnovanu na zaslugama, dok je tehnokratija specifično fokusirana na moć eksperata u upravljanju državom.
- EU kao tehnokratski model: Evropska unija se često opisuje kao sistem u kojem je tehnokratija (Evropska komisija) balansirana sa demokratskim elementima (Parlament), ali tenzija ostaje prisutna, naročito u pitanjima monetarne politike kojom upravlja neizabrana Centralna banka.
Moderni odjeci i Silicon Valley tehnokratija
U 21. veku, tehnokratski ideali su pronašli plodno tlo u Silicijumskoj dolini. Moderni tehnološki magnati, poput Elona Muska, često iznose stavove koji direktno rezonuju sa vizijama Howarda Scotta iz 1930-ih. Značajna je činjenica da je Muskov deda, Joshua Haldeman, bio lider tehnokratskog pokreta u Kanadi, što sugeriše duboku porodičnu i intelektualnu povezanost sa ovim idejama.
Inicijativa DOGE i upravljanje efikasnošću
Najnoviji primer tehnokratskog impulsa u Sjedinjenim Državama je formiranje Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), koje predvodi Elon Musk. Cilj ovog tela je dramatično smanjenje birokratije i troškova kroz primenu inženjerskih principa i automatizacije na državnu upravu. Ovo je direktna paralela sa tehnokratskim zahtevima iz 1930-ih za “sečenjem” neefikasnih vladinih struktura u korist racionalizovanog upravljanja.
Ipak, postoje bitne razlike između stare i nove tehnokratije:
| Karakteristika | Tehnokratija 1930-ih | Moderni tehnološki optimizam |
| Ekonomski sistem | Protiv tržišta, ukidanje novca.3 | Unutar slobodnog tržišta i kapitalizma.6 |
| Uloga države | Totalna kontrola nad resursima (Tehnate).4 | Smanjenje države i deregulacija.6 |
| Tehnologija | Fokus na tešku industriju i energiju.3 | Fokus na AI, automatizaciju i podatke.6 |
| Liderstvo | Anonimni inženjeri i komiteti.5 | Harizmatični preduzetnici i CEO-i.6 |
Moderni tehnokrati ne teže nužno ukidanju cenovnog sistema, ali teže upravljanju društvom putem algoritama i velikih podataka (Big Data). U zemljama poput Singapura, ovaj model je već u velikoj meri implementiran, gde se odluke o urbanističkom planiranju, saobraćaju i javnom zdravlju donose na osnovu masovnog prikupljanja podataka i analitike, što reflektuje elitni status koji su tehnokrate oduvek predviđale za stručnjake.
Rizici algoritamskog upravljanja i budućnost tehnokratije
Sa usponom veštačke inteligencije (AI), tehnokratija ulazi u svoju najradikalniju fazu. Vizija iz 1930-ih o mašini koja upravlja društvom bez ljudske greške postaje tehnički izvodljiva. Međutim, to otvara niz etičkih i političkih pitanja.
Algoritamska pristrasnost i gubitak agencije
Kritičari upozoravaju da prebacivanje moći na algoritme nije neutralno. Algoritmi su programirani sa određenim ciljevima (obično efikasnost ili profit), a njihova “objektivnost” često maskira ideološke pretpostavke njihovih kreatora. Ako se društvo posmatra isključivo kao tehnički sistem koji treba optimizovati, gubi se prostor za moralnu debatu o tome šta je pravedno, a ne samo šta je efikasno.
Pretnja autoritarnosti
Postoji opasnost da tehnokratija postane paravan za autoritarnu vladavinu u kojoj se svako neslaganje sa “naučnim” rešenjima tretira kao neznanje ili sabotaža. Howard Scott je otvoreno zagovarao “tehno-autokratiju”, a kritičari 1930-ih su strahovali da bi vlada neizabranih eksperata dovela do potpunog gubitka javnog nadzora i demokratske odgovornosti.4 U savremenom kontekstu, kombinacija AI nadzora i tehnokratskog planiranja mogla bi stvoriti sisteme kontrole koji su daleko efikasniji i invazivniji od bilo čega što su rani tehnokrate mogli zamisliti.
Zaključak
Tehnokratija ostaje jedan od najprovokativnijih odgovora na izazove modernog doba. Od svog nastanka kao radikalna alternativa kapitalizmu tokom Velike depresije, do svoje uloge “spasioca” u savremenim finansijskim krizama, ona stalno testira granice naše vere u stručnost nasuprot veri u demokratski proces. Dok se suočavamo sa globalnim krizama poput klimatskih promena i rasta nejednakosti, poziv na upravljanje zasnovano na nauci i podacima postaje sve glasniji. Ipak, lekcije iz istorije Howarda Scotta i iskustva sa tehnokratskim vladama u Evropi sugerišu da efikasnost ne može biti jedini kompas društva. Pravi izazov za budućnost nije u izboru između stručnosti i demokratije, već u pronalaženju načina da se tehničko znanje stavi u službu ljudskih vrednosti i demokratske odgovornosti, osiguravajući da mašine kojima upravljamo ne postanu mašine koje upravljaju nama.
Works cited
- Tehnokratija, Demokratija, Meritokratija | PDF – Scribd, accessed December 25, 2025, https://www.scribd.com/document/379009326/Tehnokratija-demokratija-meritokratija
- The Technocracy Movement and Howard Scott – Mises Institute, accessed December 25, 2025, https://mises.org/mises-wire/technocracy-movement-and-howard-scott
- Full article: A non-conforming technocratic dream: Howard Scott’s …, accessed December 25, 2025, https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/17449359.2024.2343657
- Technate of America: Persuasive Cartography – Cornell University Library Digital Collections, accessed December 25, 2025, https://digital.library.cornell.edu/catalog/ss:34227574
- Howard Scott (engineer) – Wikipedia, accessed December 25, 2025, https://en.wikipedia.org/wiki/Howard_Scott_(engineer)
- A 1930s movement wanted to merge the US, Canada and …, accessed December 25, 2025, https://www.port.ac.uk/news-events-and-blogs/blogs/academic-expertise/a-1930s-movement-wanted-to-merge-the-us-canada-and-greenland-heres-why-it-has-modern-resonances
- Technocracy, Trust and Democracy: Evidence on Citizens’ Attitudes from a Natural Experiment in Italy | Government and Opposition – Cambridge University Press & Assessment, accessed December 25, 2025, https://www.cambridge.org/core/journals/government-and-opposition/article/technocracy-trust-and-democracy-evidence-on-citizens-attitudes-from-a-natural-experiment-in-italy/2E9CAE25BBCECF9B9BC7ABB01FFA4E53
- Italy taps a technocrat as leader. A model for other states? – News Decoder, accessed December 25, 2025, https://news-decoder.com/italy-taps-a-technocrat-as-leader-a-model-for-other-states/
- INTRODUCTION: THE MONTI GOVERNMENT AND THE DOWNGRADE OF ITALIAN PARTIES – Berghahn Journals, accessed December 25, 2025, https://www.berghahnjournals.com/downloadpdf/journals/italian-politics/27/1/ip270103.pdf
- Towards a transnational populism. A chance for the … – Figshare, accessed December 25, 2025, https://figshare.com/ndownloader/files/38865309/1
- accessed January 1, 1970, https://en.wikipedia.org/wiki/Technocracy_in_the_European_Union